Belančevine

Bez njih nema rasta i razvoja tela

Belančevine su uz vodu najvažnije materije u telu, nužne su za rast i razvoj svih telesnih tkiva. Glavni su izvor materije za gradnju mišića, krvi, kože, kostiju, noktiju i unutrašnjih organa (uključujući srce i mozak). belančevine su neophodne za stvaranje hormona koji nadziru mnoge funkcije tela, pomažu u sprečavanju prevelike kiselosti ili baznosti pojedinih tkiva, važne su za sintezu mleka i pri zgrušavanju krvi. Neophodne su kao izvor aminokiselina. Osim što su izvor materije za gradnju organizma, belančevine služe i kao izvor toplote i energije dajući telu 4 kcal/1 g. Međutim, ta se energetska funkcija ne koristi kad su u hrani dovoljne količine masti i ugljohidrata. Prekomerne količine belančevina koje nisu iskorišćene za izgradnju tkiva ili energiju pretvaraju se u jetri u mast i uskladištavaju u tkivima.

Belančevine se dele na jednostavne belančevine (proteine) i složene belančevine (proteide). Razgradnjom proteina nastaju aminokiseline, a razgradnjom proteida, osim aminokiselina nastaju ugljohidrati, nukleinske kiseline, boje itd.

Tokom varenja velike belančevine razgrađuju se u jednostavnije jedinice (aminokiseline). Od tih sastavnih jedinica počinje sama sinteza belančevina. (One su jedinice od kojih su belančevine građene i završni proizvod varenja belančevina). Sinteza novih belančevina naziva se polimerizacija. Na taj način nastaju di, tri, oligo ili polipeptidi. Polipeptidi su linearni polimeri što znači da je svaka aminokiselina povezana sa svojom susednom aminokiselinom peptidnom vezom na principu „glava – rep“ tj. ne dolazi do „razgranjavanja“ kao što je bio slučaj sa ugljohidratima.

S obzirom na sastav belančevine mogu biti jednostavne ili složene. Sve aminokiseline (osim osam) mogu biti proizvedene u telu od ugljenika, kiseonika, azota i vodonika, a ovih osam su esencijalne jer se moraju pribaviti hranom.

Esencijalne aminokiseline su: izoleucin, leucin, metionin, fenilalanin, alanin, treonin, triptofan i histidin kod dojenčadi.

Namirnice koje sadrže belančevine mogu, ali i ne moraju sadržavati esencijalne belančevine pa se razlikuju: puno vredne belančevine, meso, jaja i mlečni proizvodi (sadrže oko 50% esencijalnih aminokiselina) i manje vredne belančevine, povrće, voće i žitarice (sadrže od 20 do 30% esencijalnih aminokiselina). Minimalna dnevna potreba za belančevinama zavisi od starosti, polu, aktivnosti, a procenjuje se na oko 0,84 g dnevno/1 kg telesne težine.

Deci, zbog naglog rasta, omladini, trudnicama, sportistima i ljudima koji obavljaju teške fizičke poslove potrebno je i više belančevina (1,2 – 2 g/kg). Manjak belančevina može prouzrokovati abnormalni rast i razvoj, a posebno su pogođeni koža, kosa, nokti, mišićni tonus. Organizam sve više slabi, gubi otpornost prema infekcijama, zarastanje rana je sporije, dolazi do mentalne depresije.

Enzimi (fermenti) su organski spojevi, proizvodi žive ćelije, a po funkciji su prirodni katalizatori koji regulišu razne procese u organizmu. Enzimi se sintetišu u ćelijama iz aminokiselina i nekih drugih materija. Oni su specifični katalizatori u biohemijskim reakcijama. Svaki enzim u telu vrši katalizaciju za samo jednu specifičnu reakciju. Enzimi su vrlo rašireni, nalaze se u svim organizmima. Deluju u vrlo malim količinama, a njihovo delovanje zavisi od kiselosti medija. Jedna od uloga enzima (belančevinasti spojevi u telu) je borba protiv stranih materija u telu. Enzimi su termolabilni. Procesi u živim ćelijama vođeni enzimima, razvijaju se intenzitetom i tokovima koji su najpovoljniji za životne aktivnosti. Problem predstavljaju u tehnologiji hrane zbog promena karakteristika namirnica tokom stajanja (uskladištenja). U industrijskoj proizvodnji koriste se za proizvodnju alkohola, kvasca, vina, pića i sireva.

Oznake:
Categories: Namirnice

Nema komentara - ostavite prvi!

Komentariši

Napomena Svi komentari uvredljive sadržine će biti odmah izbrisani.

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *