10 zabluda o ishrani

Ovo su najčešće zablude:

  1. Ugljeni hidrati su uzrok gojaznosti

Ugljeni hidrati ne uzrokuju gojaznost. Oni su neophodni za zdravo funkcionisanje celog organizma, pogotovo mozga. Nizak unos ugljenih hidrata može uzrokovati poremećeno lučenje serotonina i nastanak depresije.

I ne samo to, već dobro odabrane vrste složenih ugljenih hidrata (integralne žitarice, mahunarke…), podstiču sagorevanje kalorija, pomažu održavanju zdravog nivoa holesterola u krvi, umanjuju apetit, podižu energiju. Dakle, samo prejedanje (preterani unos ugljenih hidrata), je put koji vodi do gojaznosti.

  1. Visoko proteinska ishrana utiče na izgradnju mišića

Visoko proteinska ishrana sama po sebi ne utiče na izgradnju mišića, a u nekim slučajevima može uzrokovati i raspad mišićne mase. Naime, ukoliko organizam nije snabdeven dovoljnom količinom glukoze u obliku ugljenih hidrata, visoko proteinska ishrana će uticati na razbijanje mišićne mase.

I ne samo to, preterani unos proteina može dovesti do trajnog oštećenja bubrega.

  1. Holesterol u namirnicama je štetan po zdravlje

Raznim istraživanjima je utvrđeno da holesterol u namirnicama ne utiče direktno na nivo holesterola u krvi.

Zdravlje organizama je najbitniji faktor kada je holesterol u pitanju. Uzrok povišenog holesterola uglavnom su poremećena funkcija jetre i drugih žlezda sa unutrašnjim lučenjem. U tom slučaju, jaja, svinjetina i crveno meso su na lošem glasu. Zdrav organizam dobro podnosi i namirnice bogate holesterolom, svakako podrazumeva se umerenost u svim vrstama namirnica.

  1. Namirnice bogate mastima nisu zdrave

Masti imaju veoma bitnu funkciju u organizmu i neophodne su za održavanje dobrog zdravlja. One utiču na apsorpciju vitamina A, D, E i K. Masti obezbeđuju zdravu kožu, kosu i nokte. Zatim, utiču na produkciju mnogih hormona tako da deluju na regulaciju raspoloženja i sprečavaju nastanak depresije. Usporavaju proces varenja hrane i čine da se duže vremena osećamo siti.

Sledeći primer, masna riba je bogata omega 3 masnim kiselinama koje su neophodne za kompletno zdravlje organizma. Kada dodamo činjenicu da se omega 3 masti moraju unositi isključivo putem namirnica, nema više govora o tome da masne namirnice nisu zdrave.

Pravilna ishrana podrazumeva unos masnoća od oko 30%, od ukupnog unosa hranjivih materija.

  1. Vegetarijanci su uvek zdraviji od ostale populacije

Vegetarijanci mogu biti zdravi, ali se nikako ne može reći da su po pravilu uvek zdraviji od ljudi koji konzumiraju životinjske proizvode.

Vegetarijanska ishrana, ne retko može biti siromašna mineralima i vitaminima kao sto su gvozđe, kalcijum, cink, vitamin D, vitamin B12, a pogotovo proteinima. Tako da oni koji se opredele za ovaj način ishrane moraju voditi računa o tome da nadoknade unos ovih materija. U protivnom mogu imati ozbiljnih problema sa zdravljem.

Raznovrsna ishrana je ipak najzdravija.

  1. Unos soli treba ograničiti na minimum

So ima dosta posla u našem telu.

Ona utiče na održavanje krvnog pritiska i zadržavanje tečnosti u organizmu. Nedovoljan unos soli dovodi do niskog nivoa natrijuma što za posledicu ima nizak krvni pritisak, otežano znojenje i hlađenje tela. Sve ukupno nedostatak soli može izazvati prilično neprijatne simptome, na prvom mestu vrtoglavicu, iscrpljenost i pospanost.

Dakle, unos soli treba ograničiti samo u ishrani osoba sa dijagnozom visokog krvnog pritiska, a čak i tada se ne sme potpuno ukinuti.

  1. Šećer uzrokuje dijabetes

Šećer ne izaziva dijabetes.

Ukoliko već bolujete od dijabetesa, morate voditi brigu o količini unosa ugljenih hidrata pa samim tim i šećera. Ali, ako nemate dijabetes, unos šećera, bez obzira na količinu – neće uticati na pojavu ove bolesti. Ipak treba biti oprezan, jer preterana konzumacija šećera lako moze dovesti do gojaznosti i zubnog karijesa.

  1. Maslac goji više od margarina

Maslac i margarin sadrže istu količinu masti.

I jedan i drugi u sebi imaju 80% masti i 20% vode. Ako pogledamo tablicu kalorija videćemo da 100 g maslaca sa sobom nosi 735 kCal, a 100 g margarina 750 kCal. Time je i ova dilema rešena.

Znači, oni nam pružaju takoreći istu količinu energije.

  1. Unos namirnica nakon 19:00 h uzrokuje gojaznost

Nije toliko bitno u koje vreme jedemo. Mnogo je bitnije koliko i šta jedemo tokom celog dana, kao i koliko se krećemo.

Pravilo da ne treba ništa jesti nakon 19:00 h može važiti za osobe koje inače u krevet odlaze ranije. Za one pred kojima je naporna i duga neprospavana noć, ovo pravilo ne važi. Znači, ne treba strogo gledati na sat kada je vreme za večeru, već voditi računa o tome da se organizmu obezbedi dovoljno energije za vreme aktivnosti i naravno ne odlaziti u krevet neposredno nakon obroka, punog stomaka, pa makar to bio i doručak. Ukoliko jedemo onoliko koliko nam je potrebno, a ne više od toga, nećemo se ugojiti bez obzira na to u koje doba dana jedemo.

  1. Prerađena hrana je manje hranjiva od svežih namirnica

Prerađena hrana moze biti jednako zdrava, a u nekim slučajevima čak i zdravija od svežih namirnica.

Ukoliko je smrznuto voće i povrće dospelo u zamrzivač na vrhuncu svežine kad obiluje vitaminima i mineralima, biće jednako hranjivo i kvalitetno i nakon odmrzavanja.

Zatim, određene vrste prerađene hrane, tokom obrade mogu biti obogaćene drugim vrstama namirnica, vitamina i minerala, tako da konačan proizvod može biti hranjiviji i kvalitetniji od samih sirovina. Najbolji primer za to jeste hleb kojem se obično dodaju korisne materije koje inače nisu prisutne u samoj pšenici.

Categories: Saveti

Nema komentara - ostavite prvi!

Komentariši

Napomena Svi komentari uvredljive sadržine će biti odmah izbrisani.

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *